За Воју Милошевића, 12.01.2022.
У име Завичајног удружења потомака рудара „Трепче“ , желим да се опростим од нашег друга.
Рођен је као првенац од четворо деце Перице и Мике Милошевић који су у рудник дошли из Лике. Од почетка је преузео палицу првог, озбиљног, часног отменог, одговорног, омиљеног,…међу рударском децом која су расла у великом дворишту које се звало Стари Трг. За своје родитеље и све старије становнике нашег места био је понос и дика, а за млађе генерације узор , пример и подстицај. Међу првима је изборио право да у Београду стекне знања, али и покаже таленте. Фудбал је играо за клуб „Синђелић“ у Београду. Као перспективан спортиста у Шаховском клубу „Трепча“ увек је био ПРВА ТАБЛА. Један је од ретких који се вратио из Београда да са својом Радицом свије гнездо, одгаји децу и одгледа старе родитеље.
Цео свој радни век је провео у „Трепчи“. Био је несрећан што је напустио Стари Трг, али је у Митровици показивао колико се рударска деца пазе и воле као велика, сложна породица. Никад није пропустио прилику да буде на нашим дружењима, била она у Митровици или у Београду. Наравно, најважнији су му били његова Радица, његова деца, а највећа радост били су унуци. У све њих је он Поносни смо што смо те имали, а тужни што смо те изгубили. Опраштамо се стобом са нашим рударским
СРЕЋНО ЗА НАВЕК!!!
СЛАВА НАШЕМ ВОЈИ!
уградио своје најбоље врлине.
Драги наш Војо, велики пријатељу!
