Завичајно удружење потомака рудара Трепче

Скраћено - удружење Трепчанаца

Маниши Шкорићу

Маниши…
Поштовани пријатељи, у име завичајног удружења Трепчанаца морам рећи неколико речи као сећање на живот Mанише и наш живот у Старом Тргу, као дуг према њему али и према завичају.
Стари Трг, за оно наше време, необично урбано рударско насеље уствари, било је једно велико двориште са мноштво деце која једнако нису имала а оно мало што су имала несебично су делила. Та деца умела су да деле и тугу. Не ретко су се дешавале несреће у руднику, или су тате умирале од силикозе а та деца знала су да се држе заједно, да се пазе и воле. До данашњих дана.
Такав је био и наш Маниша. Рођен је 1947г у честитој породици Шкорић који су Трепчу дошли из Лике из Коренице а из села Ведашић у близини Плитвица. Из тог природног раја на земљи у Трепчу су дошли Манишин деда, стриц и отац да окусе хлеб са 7 кора. Чика Новак и тетка Јела су своју лепу ћерку и четири сина подигли да су им били понос. И као да су сви у својим крупним плавим и зеленим очима носили део Плитвица а смисао за умешност у сваком послу и новотарије као да су инсприсани делом најчувенијег Личанина света.
Маниша је заиста био посебан. Несташно, радознало дете био је најталентованији пливач Космета али и Србије. Изузетан радник где год је радио, а најпре добар и пажљив син. Веома рано је освојио своју Радицу и са њом подигао сјајну децу Ирену и Војкана.Они су му подарили петоро унучади који су му силну радост донели.
Када је са Космета кренуо у Лазаревац повео је и своје старе родитеље да о њима брине. Био је стуб око које су се окупљали сви Шкорићи поготову после губитка браће Николе, Љубе и Мише. И сестру Соку је рано изгубио. Све је стоички поднео. Његова кућа у Лазаревцу била је уточиште не само за Шкориће и Милошевиће него и за све Старотржане било из ког краја су долазили. Његов синовац Никола Шкорић јуче је написао и објавио:

Da falićeš mi znam
svaki minut, svaki dan
u to budi siguran
na svetu nisi bio sam
putuj spokojan!

Драги Маниша, својим одласком све си нас растужио.Ми твоји земљаци опраштамо се са тобом са рударским СРЕЋНО ЗА НАВЕК.

Лака ти била ова Лазаревачка земља. Слава нашем Маниши!!!