Коси Медан

9 марта 2005 г. у Београду умрла је Kоса Медан од које смо се опростили овако:

У нашем народу се каже; када се роди женско – родило се дете, а када је то мушко дете- родио се син.Неки умни људи кажу и овако; када се роди мушко родио се човек а када је то женско дете родила се породица.

Наша тетка Kоса родила се у Херцеговини у селу Горње Храсно у породици Ћук 1917 г, као осмо дете. Са мање од 19 година удала се за кршног момка Славка Медана, и кренула са њим у бели свет. Свој заједнички живот уредили су у Старом Тргу, рударском насељу рудника Трепче и ту родили четворо деце, одгојили њих троје и срећно живели до смрти чика Славка.

Чика Славко је био скроман и тих човек,добар мајстор, увек озбиљан и праведан. Тетка Kоса је следила његову природу и обуздавала несташност и знатижељу своје деце,васпитавајући их духу наше традиције.Нарочито је осећала да је деци будућност у школовању. Прешла је увелико 40 година када је морала да се запосли у здравственој станици и радила док деца нису завршила своје велике школе.и постали добар инг. грађевине,врсни физио- терапеут и сјајна инструментарка. Онда када је требало да деца одлепршају у бели свет кротко је то прихватила и пустила их. Са својим Славком чекала је да јој се јато увећа и била спремна за унучиће.

Нажалост чика Славко је рано умро.и она је остала сама у Kос.Митровици. Додуше имала је добар комшилук и пријатеље.али када је осетила да деци задаје бригу кренула је да им буде ближе. Настанила се у Барајеву.Ту је доживела нове радости са својом децом снахом ,зетовима и унуцима. У својим најпознијим годинама имала је снаге и за своје праунуке.

Умрла је окружена пажњом и љубављу њених најмилијих.

Ми, њени поштоваоци, њени Старотржани увек ћемо се сећати њене мудрости , доброте.и љубави. Од ње се увек могло нешто научити. Много уштипака попаре, масти на хлебу, појелисмо у њеној кући или поделили са њеном децом на шта смо поносни. Знала је да се радује нашим успесима као да смо њена деца.и да тугује са нама. Била је несрећна због своје Херцеговине а неутешна због Kосова и Метохије где је провела највећи део свог живота.

Њена миљеница унука Маца ових дана је написала:

Драга моја бако,,

мало је да ти кажем хвала за сву твоју љубав. нека ти се одморе душа и тело а ја ћу мислити на тебе

сви ћемо мислити дуго на њу.