2009 године удружење потомака рудара Трепче изгубило је заувек двоје деце Онучка Глигорија и Стојне Онучка Александру, Канку и Онучка Владу.. Александра- Канка родила се 1930 године као средње дете.Била је лепушкаста мирна девојка,која је рано почела да ради као секретар рударске школе у Старом Тргу..Ту је упознала свог супрога Драгана Јовановића.. Са њим је одгајила ћерку Весну и сина Марјана. Из Старог ТРга су прешли у Косовску Митровицу а затим у Младеновац. На наша дружења није долазила јер је била нарушеног здравља. Умрла је у јануару 2009 године у Младеновцу.а ми се нисмо опростили с њом како то обично радимо.
Њен брат Влада је умро почетком новембра 2009.г.у Сурчину и овако смо се с њим опростили:
"Наш друг, В л а д а родио се у оца Глигорија и мајке Стојне. Чика Глигорија су ратни вихори и олујна времена довела у Србију из далеке а миле Русије. Тетка Стојна је са њим дошла из Босилеграда.Ту на обронцима Копаоника подизали су свој децу Наду, Александру и Владу.Чика Глигорије је био наочит ,висок а питом човека који је знао многе занате а. тетка Стојна сићушна ,смерна жена.Својој деци су пренели све своје најбоље особине.
Влада је био мирно , добро дете.У његовим очима и срцу могли сте наћи сву ширину руске душе. Волео је и пазио своје сестре, поштовао своје родитеље. Био је диван син и брат, најбољи ујко на свету. Ипак су његова Бранка и њихови синови њега највише испуњавали и чинили га оно што је био – топао,честит и радан човек.
Свој радни век започео је у Старом Тргу. Ту је упознао љубав свог живота, учитељицу Бранку. Одласком у Равну Реку као да није могао без рудара.. Њих двоје су ту створили топли дом својој деци.Значајан део живота провели су у Далмацији.мислећи да су пронашли рај на земљи али…
Нови ратни вихори донели су избеглиштво. Стигли су у Срем мислећи да су пронашли мир и спокојство у кићеном Срему. А није било тако.Губитак њиховог сина Драгана на ратишту нанео им је неизлечиву рану. И здравље је изгубио. Па ипак је налазио снаге да заједно са својом Бранком, својим унуцима и унукама подари љубав и пажњу.Остао је најбољи дека на свету.
Драги Владо, ми Старотржани захваљујемо ти за дивне тренутке које смо заједно имали у детињству..
Стобом се опраштамо са рударским С Р Е Ћ Н О за навек!!!
Лака ти била ова благородна сремска земља!!!