Завичајно удружење потомака рудара Трепче

Скраћено - удружење Трепчанаца

Шангај

Стари Трг је имао свој Шангај. Много касније сазнали смо да и Kина има свој Шангај. Наш Шангај био нам је много важнији. Уосталом наш Шангај био је ту, одмах у Шангају. То је, када мало поодрастеш па кренеш ливадом поред мајдана, цркве, управе, вешераја, банкауза, Натине кафане, и ето те у Шангају. Тамо је био рај од трговишта. Пиљар Тафо, који је повремено износио робу на магарцу у колоније, па Еминов шустерај, касапница, па пекара уз поток са врућим симитом и пекардским хлебом к’о душа, па она бакалница пре потока и још неке, а и ове су доста, како није могло да се купи све што се желело.

У Шангају су живели неки наши другови и другарице и другови и другарице наших родитеља. Они су били Шангајци. Е ти Шангајци су били зараћена страна са коалицијом доње и горње колоније. Водио се чест и частан рат. Ратници колоније крену на договорено бојиште. То је била ливада поред мајдана или простор иза цркве. Ту би их сачекали Шангајци и окршај је могао да почне.Битка је трајала до утрошка “муниције”, или док не наиђе неко од родитеља па потпраши обе зараћене стране. Вођа колонаца био је Дуле Влаховић са правом правцатом сабљом а његов главни јуришник Миле Апаш.

Трајни мир између колонаца и Шангајаца настао је доласком X Српске ударне бригаде и ослобођењем Старог Трга.

Написао Александар Шимуновић

подели ову причу:

Share on facebook
Facebook
Share on email
Email
Share on whatsapp
WhatsApp

остави коментар: