Крајем септембра 2008 године изгубили смо и нашег Драгана Миловановића који је умро у 55 години живота на Малти.
Драган се родио као најмлађе дете Стојана и Агице Миловановић који су са шесторо деце најпре живели у Зрмањи- „горња колонија“ у Старом Тргу, а затим кад им је заиста постало тесно прешли су у улицу Павла Мајетића – доња колонија. Чика Стојан је радио као болничар (био нам је главни доктор). Тетка Агица је бринула о њему и својих пет момака (Франци, Лале, Аци, Феле и Драган) уз свесрдну помоћ ћерке Лилике. И не зна се ко је био несташнији. Чини се да је Драган био најмирнији, најумиљатији, мали плавушан коме је сигурно било тешко изборити се за своје место под сунцем.
Онда када је то било најпотребније, старија браћа су му помогли да га нађе. Вредно радећи прошао је целу Југославију и добар део света. Од Ријеке, преко Сенице, Кикинде, Европе, Ирака стигао је до Валете на Малти. Осим што је постао добар радник открио је велики дар за стране језике. Течно их је говорио седам. А како је већ био умиљат јасно је да је свуда имао поштоваоце и пријатеље.
Ипак центар његовог живота била је Кикинда, град где је упознао своју супругу Тању и где су се родиле и данас живе његове ћерке Љиљана и Мирјана. Њима се увек враћао иако му је и Валета била друга кућа где је радио на изградњи бродова и чамаца. Умро је у стану на Малти спремајући се на посао. Његове колеге су одмах знале да се нешто догодило кад није дошао тачно на време на посао.
Сахрањен је у Кикинди 29 септембра 2008 године.
Ми његови земљаци опраштамо се са рударским – Драгане с р е ћ н о за навек !!!
Лака му била земља, благородна Б А Н А Т С К А !!!