Приче из завичаја

НАУМ МИ ЈЕ БИО ДА НА ПРИБЛИЖНО ОВАКАВ НАЧИН ОСВЕЖИМО И САЧУВАМО ОД ЗАБОРАВА ПОСТОЈАЊЕ И ТРАЈАЊЕ СТАРОТРЖАНА. АКО СТЕ САГЛАСНИ, МОГЛИ БИ И ВАШУ ПРИЧУ НАПИСАТИ ИЛИ ИСПРИЧАТИ ПА ЈЕ УВРСТИТИ У ПРЕДЛОЖЕНИ ИМЕНОСЛОВ ПО АЗБУЧНОМ РЕДУ НАСЛОВА. Наслови би били имена особа или објеката у Старом Тргу па и ближи топоними

Јован

Када је реч о Јовану, Јовици Мурганићу лако је погодити да ће то бити еротска прича. Били смо још голобради дечаци када се нека врста мушкости почела у нас усељавати а нисмо је могли разумети. Тада реч секс још није била измишљена. Сачувај Боже да је о томе морала да нас учи учитељица Мица, Христина Карабеловић или Наталија Драговић. Скарадне мисли. Професору Ради Јордановићу то би већ некако пристајало али

прочитај причу »

Митровданске задушнице 5.новембра 2005.године

Враћамо се са литургије из Бањске. Служио је владика рашко –призренски Артемије. Недељковић Зорица и ја придружујемо се Мицевски Мићи, који иде сам према аутобусу. Питамо Мићу за брата Лазу и сестру Наташу. Почињемо причу, да се сећамо када је његов отац Владо погинуо у руднику. – Да, имао сам тада само петнаест месеци, kaже Мићо. У јесен, септембар 1953.године. Имам слике са сахране. Погинула су четири рудара. Затрпани су

прочитај причу »

Моје КОМШИЈЕ

Прије него је изграђено насеље у Старом Тргу, био је то овећи пропланак уоквирен високом храстовом шумом на вишим странама и жбунастим растињем са доње стране Пропланак је змијасто пресецао узан планински пут, који је водио према неким далеким и слабо насељеним селима. Редак је пролазник био на том путу. На пропланку је местимично расла самоникла воћка. То је могла бити само крушка или дивља трешња. О јутру се шумом

прочитај причу »

Мрдак

Нико није сазнао његово право име.Једноставно сви су га звали Мрдак. Није му било потребно презиме, јер других Мрдака није било. Нико не зна одакле је и зашто дошао. Нико му није видео косу испод плитке шајкаче. Безуб,тешко и погрешно је говорио. Самац, становао је у банкаузу и радио, по дечијим схватањима на најважнијем послу. Цепао је карте на улазу у биоскопску салу Старог Трга. У беспарици и жељи да

прочитај причу »

Портал

Портал у Старом Тргу, за људе који су ту живели, има другачије и шире значење од уобичајеног појма портала. За Старотржане је портал Портал. То је централно место свих збивања и свега најважнијег што мора један рудник да има. Kроз Портал пролазе сви који долазе или одлазе. На Порталу су се обављале све припреме за отварање рудничких окана и копова. Портал обезбеђује живот рударима у окнима и живот свих инсталација.за

прочитај причу »

РАТ

Њихови су коњи црни, Потковица црн је метал, Лобање им од олова, Па ни један суза нема. Л о р к а На размеђу треће и четврте деценије двадесетог века, наши очеви и одраслији младићи постадоше накако другачији. Чудни. О вечерима се у тишини окупљају у омање групе и о нечему разговарају. Разговор је тих и умине када наиђе пролазник или одраслија деца. По некад, као одлазе у шетњу пут

прочитај причу »

Рударска сирена

Када се помену несреће у нашем руднику, увек се сетим једне, за мене велике рударске несреће Киша је падала. Сирена пара ноћ. Завијање јавља да се догодила несрећа у руднику. Тај њен звук распознајемо сви од најстаријег до најмлађег становника Старог Трга. Мој отац, Антељевић Новица, члан Чете за спасавање, устаје и облачи се већ стеченом брзином. Истрчава из куће. Киша пљушти. Из кућа излазе и остали очеви. Журе према

прочитај причу »

Санкање

С а н к а њ е у С т а р о м Т р г у Војни камион „фордсон“, добијен од западних савезника иза Другог светског рата, рондајући и клопарајући широким точковима, јури од Скопља према војном аеродрому „Петровац“. На камиону су, у плавим униформама и са титовкама на глави, млади кадети ваздухопловно техничке школе. Својом младошћу и песмом пркосе децембарском ветру, који канџија њихове наћелаво ошишане главе.

прочитај причу »

Сећања

Ако би наша сећања на Стари Трг и Старотржане писали по азбучном реду, подстакнута идејом Старотржанина Шимуновић Александра – Аце, оригиналном и одличном идејом, свако од нас би имао само њему, посебна сећања, лична али написана и тиме отргнута од заборава. Ја бих прво под словом Б, М, или словом С, писала о мојој Баба Милици Секуловић. Сећања досежу прво, до њеног изгледа. Висока, витка, права лепа Црногорка. Увек у

прочитај причу »

Срето

Срето Стоиљковић тишлер, отац је и домаћин бројне и угледне породице Стоиљковић. Памтимо га као несвакидашњи лик, другачији и само свој а опет наш. Вољен и поштован од свих. Главу му је редовно покривао качкет кратког обода испод којег је уокруг извиривала седа коврџава коса. На носу је имао обавезне наочаре белог металног оквира а над њима чекињасте и златасте обрве. Исте боје беху му и бркови, уфитиљени према горе

прочитај причу »

Танкосава

Танкосаве Ашкраба, наше школске другарице нема међу нама од далеке 1947. године. Погажена школским аутобусом, издахнула је пред нама, њеним другарицама и друговима. Како је то било неприхватљиво? До тада, увек са нама у игри, на путовању према Митровачкој гимназији, на часу или песми током вожње аутобусом или камионом, постала је нечујна и непомична. Туга. А била је обична, тиха и нежна. Била је посебна због тога што ни у

прочитај причу »

Уметник

Камена громада какву можемо срести било где у природи израз је сирове снаге и неодређене лепоте Узме ли кипар чекић и длето и почне одбацивати сувишни материјал,пред нама ће се појавити нова визуелна форма, са лепотом коју је у тој громади пронашао уметник и са много већом снагом која више није обуздана сувишком материјала Само је један пут који повезује Стари Трг са осталим светом. Тај пут се од Старог

прочитај причу »

Шангај

Стари Трг је имао свој Шангај. Много касније сазнали смо да и Kина има свој Шангај. Наш Шангај био нам је много важнији. Уосталом наш Шангај био је ту, одмах у Шангају. То је, када мало поодрастеш па кренеш ливадом поред мајдана, цркве, управе, вешераја, банкауза, Натине кафане, и ето те у Шангају. Тамо је био рај од трговишта. Пиљар Тафо, који је повремено износио робу на магарцу у колоније,

прочитај причу »