Маниши… Поштовани пријатељи, у име завичајног удружења Трепчанаца морам рећи неколико речи као сећање на живот Mанише и наш живот у Старом Тргу, као дуг према њему али и према завичају. Стари Трг, за оно наше време, необично урбано рударско насеље уствари, било је једно велико двориште са мноштво деце која једнако нису имала а оно мало што су имала несебично су делила. Та деца умела су да деле и

Изгубили смо још једног сјајног друга који је био део одрастања свих нас који смо расли у великом дворишту који се звао Стари Трг. А био један од оних најбољих. Родио се 1940 те године као четврто дете у породици Тијанић у оца Бошка и мајке Виде. Тетка Вида је рођена у околини Ниша а чика Бошко у Срему. У Старом Тргу, на огранцима Kопаоника подигли су петоро дивне деце.

Нисмо још ни средили утиске од нашег јунског сусрета Трепчанаца у Београду а сустигла нас је вест о одласку нашег Душка. За неверовати је да смо га изгубили јер је он на Седмом сусрету Трепчанаца просто зрачио баш онако како смо га познавали. А био је заиста посебан. Рођен је 1942 године у породици Бранка и Станице Шурбатовић. Чика Бранко је био врстан рударски надзорник од кога се Душко учио

У име потомака рудара Трепче желим да се и овом приликом потсетимо живота наше тетка Даре Рођена је у Лици 1924. г. у продици Шијан, Николе и Јеке. Рано је остала без мајке па ју је баба Јања oдвела у Косово Поље да са осталом децом, у крилу свог ујака Пере, стекне сигурност и храброст за живот који je очекивао. Сa 13 година дошла је у Стари Трг дa joj

Браци Павловић – Kомеморација Поштована породице Павловић, поштовани пријатељи. Налазите се у просторији Удружења жена са KиМ која је на располагању свим удружењима са KиМ у Београду. Хвала што сте дошли да данашњи дан посветимо нашем Браци који нас је заувек напустио јуче. Сахрана ће се обавити сутра у 13 сати на Орловачи. Ми његови Старотржани мислили смо да о њему можемо говорити дуго, дуго а да не стигнемо да

Ратку Николићу 15.09 2014 У име завичајног удружења Трепчанаца желим да се опростим од нашег Ратка Николића – Бамбија. Наш Ратко рођен је 1941 године у Старом Тргу од оца Драгог и мајке Дене. У великом дворишту који се звао Стари Трг, са мноштвом деце у породици, и насељу делио је све своје радости,знатижељу, искушења. Био је нарочито надарен за спорт и музику. Пленио је шармом а који је понео

Ациту Миловановићу 26. Маја 2014 Наш друг Аци рођен је у Старом Тргу 1948, као четврто дете, од мајке Агице и оца Стојана Миловановића. Чика Стојан је дошао из Горњег Милановца а тетка Агица са својом породицом Филиповића из царског града Призрена, да свију своје гнездо са својих шест пилића у рударском Старом Тргу. Чика Стојан је био страх и трепет за своју децу јер је он давао ињекције, али

9 марта 2005 г. у Београду умрла је Kоса Медан од које смо се опростили овако: У нашем народу се каже; када се роди женско – родило се дете, а када је то мушко дете- родио се син.Неки умни људи кажу и овако; када се роди мушко родио се човек а када је то женско дете родила се породица. Наша тетка Kоса родила се у Херцеговини у селу Горње Храсно

Боди, Божидару Прстојевићу Kрајем фебруара 2005 г.уБеограду је умро Бода Прстојевић Том приликом његове колеге, професори са рударског факултета опраштајући се са њим истакли су сву величину његовог рада на факултету И рударству опште. Ми,чланови завичајног удружења Трепчанаца опростили смо се овако: Ми његови земљаци поносимо се што смо провели с њим детињство, тако важан период живота сваког човека. Није случајно што му је у рударству наше државе припадало веома

  Данас када се опраштамо од тебе,прим.др.Драгане Новаковића у име завичајног удружења Трепчанаца морам рећи неколико речи као сећање на твој и наш живот у Старом Тргу, као дуг према завичају.   Др. Драган Новаковић (јер си увек говорио да лекар треба да краси титулу а не титула лекара) родио се 1934 г. у честитој породици Новаковића од оца Тодора и мајке Божане. Тодор је као и многи други дошао

Хтела сам у име Удружења Трепчанаца да се опростим од нашег ИВЕ БУЧИЋА. Ово удружење окупља потомке рудара Трепче који су живели у рударском насељу Стари Трг и Први Тунел. У Стари Трг, из Подујева са Kосова и Метохије дошао је Бучић Раде да са својом супругом Драгињом подигну своју децу Ивана, Ивку и Ивану. Њих троје један другом до уха одрастали су у јединственом дворишту, у ком су делили

Данас смо се окупили да се опростимо од наше Душице Јовановић која нас је заувек напустила 12.јуна 2010 г. И пре месец дана знали смо да се нешто озбиљно догађа када је изостала са припрема деветих сусрета потомака рудара Трепче. Неки говоре да су ови сусрети били најбољи досад. Ипак нису могли бити ако и она није са нама. Од њеног брата Зорана сазнали смо да она бије своју последњу

Поштовани пријатељи, У име оних Tрепчанаца, који нису могли, почетком марта да овде буду са вама допустите нам да се данас опростимо од наше Наташе , Другог дана божића 1947 у кући Десе и Драгог Димића у рударском насељу Стари Трг, као пето дете родила си се ти.Твој широки осмех и зеленооки ведар поглед је освојио све а нарочито сестре Олгу и Даницу и браћу Крсту и Томислава. У почетку

2009 године удружење потомака рудара Трепче  изгубило је заувек двоје деце Онучка Глигорија и Стојне Онучка Александру, Канку и Онучка Владу.. Александра- Канка родила се 1930 године као средње дете.Била је лепушкаста мирна девојка,која је рано почела да ради као секретар рударске школе у Старом Тргу..Ту је упознала свог супрога Драгана Јовановића.. Са њим је одгајила ћерку Весну и сина Марјана. Из Старог ТРга су прешли у Косовску Митровицу  а

Сећање на Ђорђа Елека Нас Ђорђе- Ђоко Елек родио се у Врњачкој Бањи 1943 године, од оца Милана и мајке Драгиње који су у рудник Трепчу дошли из места Обрња -Улог у Херцеговини. У овој честитој осмочланој породици владала је љубав и хармонија упркос немаштини и тешком раду. Чика Милан је својих пет синова и једну кћер звао својим пилићима а они су израсли у лепе и паметне људе којима

Сећање на Перу Растовића Петар Перо Растовић погинуо је у Термоелектрани Обилић. Котао 1200 С –квар. На месту где се узимају узорци, напојна вода, избила је пара због квара на котлу и спржила га. Да су на време открили квар на котлу и отклонили га не би дошло до трагедије. Погинуо је због несавесног рада, немара и туђе кривице. На месту несреће остале су само чизме. ( Зорица Недељковић -2000.године)

Опроштај од Моше Миливојевића у Новом Саду. Рођен је у Трепчи, од оца Антонија и мајке Милице које је судбина и љубав у необичној причи спојила. Антоније је службом дошао из кршевите Далмације да би у срцу Космета, у Србици срео љубав свог живота. Одвео ју је у Трепчу где су изродили троје дивне деце. И када се чинило да њиховој срећи нема краја, Милица је изненада остала удовица а

Крајем септембра 2008 године, у Звечану је изненада преминуо наш земљак Милан Шимуновић – од миља зван АБА у својој 55 години. Родио се и живео у честитој породици Шимуновића од оца Милета и мајке Милеве у Старом Тргу. Отац Миле био је сјајан радник у руднику Трепча а мајка Милева је одгајала својих троје деце: Драгана, Милана и Љиљу; и окупљала и остале чланове шире породице Шимуновића. Аба је

Спасенији Вујновић Нaшa тетка Спасенија родила сe у Билећком крају у породици Тркуља 1905 године. Удајом за свог Петра Вујновића, тог стаситог и честитог Херцеговца, из херцеговачког крша дошла је на тада питомо Косово и Метохију коме се увек враћамо и са кога нас увек протерују. У селу Плешина крај Урошевца добили су своју Милку и Драгицу, али пуну брачну срећу доживели у Старом Тргу, где су им се родили

Душки Комадинић 16 јануара 2007 Елеонора Рузвелт рекла је “када се роди мушко дете –родио се човек а када се роди женско –родила се породица”. Наша Душка родила се у породици Аџић који су у рудник Трепчу, Стари Трг дошли из Лике и у њему остали до краја живота. У тој честитој породици била је окружена љубављу и топлином својих родитеља, брата и сестре. Она је то, наравно, вишеструко узвратила.

Овако смо се опростили од Иване Ћамиловић 6 септембра 2005. Много нас је погодила вест о Иванином одласку. Само је десет дана прошло како смо заједно правили план о колективном путовању у Митровицу на новембарске задушнице. Иако најстарија у нашем одбору, прва се прихватила припрема тог путовања. Они који су је знали од њених најранијих дана кажу да је увек била одговорна, пожртвована и најбоља у сваком послу. Родила се