Archive for the ‘Nekrolozi’ Category

Сећање на Душку Аџић-Комадинић

уторак, новембар 25th, 2008

 

DUŠKI KOMADINIĆ   16 januara 2007

Eleonora Ruzvelt rekla je "kada se rodi muško dete –rodio se čovek a kada se rodi žensko –rodila se porodica".

Naša Duška rodila se u porodici Adžić koji su u rudnik Trepču, Stari Trg došli iz Like i u njemu ostali do kraja života.U toj čestitoj porodici bila je okružena ljubavlju I toplinom svojih roditelja, brata i sestre. Ona je to, naravno,višestruko uzvratila . Bila je dobro dete,nežna sestra,draga koleginica, verna supruga,najbolja majka i baka na svetu.Iako najmlađa kod svojih roditelja,život ju je žestoko šibao.

Rudarska bolest rano joj je odnela oca a svu brigu o troje nejači podnela je stoički njihova majka Anica koja joj je Duški do kraja ostala čvrst oslonac . Samo je od nje mogla da nauči kako se moraju izdržati sve nesreće koje su je kasnije zadesile.Gubitak brata Miće I sestre Mire unele su beskrajnu tugu u njen život , a bolest I odlazak njenog sina Milana otvorili su joj neizlečivu ranu.

Pa ipak,mnogo topline u njoj ostalo je za njenu Ljilju,supruga Savu njenu unuku Kristinu i sve nas ostale.Do svog poslednjeg dana nesebično je brinula o svima samo ne o sebi.

Mi, njeni zemljaci, uvek ćemo je se sećati onako lepuškaste,onako tihe I smerne. Jer,ona je bila od onih ljudi koje kad sretnete dan postaje lepši za onaj njen plavi pogled, divan osmeh I toplinu kojom je zračila.Divno je bilo imati je.

Sigurna sam da je toplinu i ljutskost prenela I usadila da dalje zrače u njenoj Ljilji i Tini.

Draga Duška, kako si detinjstvo i ceo svoj radni vek provela sa Trepčinim rudarima, danas se opraštamo sa –

SREĆNO ZA NAVEK .

 

 

 

 

Сећање на Ивану Ћамиловић

уторак, новембар 25th, 2008

 

OVAKO SMO SE OPROSTILI OD IVANE ĆAMILOVIĆ  6 SEPTEMBRA 2005

MNOGO NAS JE POGODILA  VEST O IVANINOM ODLASKU. SAMO JE DESET DANA PROŠLO KAKO SMO ZAJEDNO PRAVILI PLAN O  KOLEKTIVNOM PUTOVANJU U MITROVICU NA NOVEMBARSKE ZADUŠNICE. IAKO NAJSTARIJA U NAŠEM ODBORU PRVA SE PRIHVATILA PRIPREMA TOG PUTOVANJA.ONI KOJI SU JE ZNALI OD NJENIH NAJRANIJIH DANA KAŽU DA JE UVEK BILA ODGOVORNA , POŽRTVOVANA  I NAJBOLJA U SVAKOM POSLU. 

RODILA SE U RAŠKOJ IZ KOJE SE NJENA MAJKA MILJA UDALA ZA VELIBORA ĆAMILOVIĆA IZ VUČITRNA. DAKLE NJENI KORENI NEMINOVNO SU ODREDILI NJENU DUHOVNOST I PLEMENITOST A KAKO JE BILA NAJSTARIJE DETE I NJENU ODGOVORNOST ZA PORODICU.

NAJRANIJE DETINJSTVO PROVELA JE U KOS. MITROVICI A NAJLEPŠI NJEGOV DEO U STAROM TRGU.NJIHOVA KUĆA JE UVEK BILA ŠIROM OTVORENA ZA SVE I U NJOJ SE SVE DELILO UPRKOS  POSLERATNOJ NEMAŠTINI.PAKETI NJIHOVOG STRICA IZ AMERIKE CEO STARI TRG JE OKUSIO.SVA DECA PAMTE TETKA MILJINE TREŠNJE ALI I GEORGINE.

IVANA JE RANO POČELA DA RADI U STAROM TRAGU U PLATNOM ODELJENJU GDE JE BILA NAJBOLJI SLUŽBENIK,  DOBAR UČITELJ MLAĐIM KOLEGINICAMA I DIVAN DRUG.

RANIM GUBITKOM OCA PREUZELA JE PREVELIKU OBAVEZU, ,BRIGU O MAJCI I SESTRAMA.NARAVNO NIKAD GA NIJE OSEĆALA KAO TERET.JER SVI NJIHOVI USPESI BILI SU I NJENI.KADA JE DOŠLO VREME DA SE MLADJE SESTRE ŠKOLUJU PREŠLI SU U MITROVICU DA ŽIVE. I TU JE SVOJOM POZITIVNOM ENERGIJOM OSVOJILA MITROVČANE.

POSEBNO SE RADOVALA UDAJAMA SVOJIH SESTARA ČIJE PORODICE JE PRIHVATALA TAKO KAO DA IM JE ONA SVIMA  MAMA. PO ODLASKU U PENZIJU JOŠ VIŠE SE POSVETILA SVOJOJ SADA VEĆ VELIKOJ PORODICI. BILO JU JE UVEK TAMO GDE JE NAJPOTREBNIJA.TAKO SE I OBRELA U PRIŠTINI.U NJOJ JU JE I ZATEKLA OVA POSLEDNJA NESREĆA SRPSKOG NARODA KAO RASELJENO LICE DOŽIVELA JE SVE NEDAĆE IZBEGLICA .SA SVOJOM PORODICOM LAVOVSKI SE BORILA ZA IOLE PRISTOJAN ŽIVOT.I TAMAN GA JE U OVOM LEPOM ZEMUNU PRONAŠLA A SVOJ ŽIVOT JE POTROŠILA.

DRAGA IVANA SVIMA ĆEŠ NAM NEDOSTAJATI. NAJVIŠE TVOJIM SESTRAMA, NJIHOVOJ DECI I UNUCIMA,SREĆNI SMO ŠTO SMO TE IMALI A PRETUŽNI ŠTO SMO TE IZGUBILI

NEKA TI SE DUŠA ODMORI.

SLAVA NAŠOJ IVANI

Сећања на Боду Прстојевића

уторак, новембар 25th, 2008

 

 Kada je Boda Prstojević umro sa njm smo se pozdravili  ovako:

DANAS KADA SE OPRAŠTAMO OD BODE PRSTOJEVIĆA U IME ZAVIČAJNOG UDRUŽENJA TREPČANACA STAROTRŽANA I TUNELACA MORAMO REĆI NEKOLIKO REČI

MI NJEGOVI ZEMLJACI PONOSIMO SE ŠTO SMO PROVELI S NJIM DETINJSTVO, TAKO VAŽAN PERIOD ŽIVOTA SVAKOG ČOVEKA.

NIJE SLUČAJNO ŠTO MU JE U RUDARSTVU NAŠE DRŽAVE PRIPADALO TAKO VISOKO MESTO

POĐEN JE U TREPČI. NJEGOVI RODITELJI SU DOŠLI IZ HERCEGOVAČKOG KRŠA I TU U STAROM TRGU RODILI SVOJU DECU, NAUČILI IH ŽIVOTU I ČOJSTVU.

BODA JE BIO DIVNO DETE,SJAJAN ĐAK, SPORTISTA, DRUG…IZRASTASTAO JE U PRAVOG GOROSTASA, PREDIVNE DUŠE.

U NAŠEM ZAVIČAJU ZA STARE LJUDE BIO JE PONOS I DIKA A ZA MLADE UZOR

OD NJEGA SMO MNOGO TOGA MOGLI NAUČITI PO NAJPRE KAKO TREBA VOLETI  RODITELJE, BRATA, PORODICU , DRUGOVE,KOLEGE, STUDENTE…ZAVIČAJ…KAKO NAM JE NAŠ ZAVIČAJ POSTAO NEDOSTUPAN,RADO SE ODAZIVAO  I  I UČESVOVAO U SVIM OKUPLJANJIMA TREP^ANACA, RADOVAO SE SVAKOM OD NAS I BIO NESREĆAN ZAJEDNO SA NAMA ZBOG KOSOVA I METOHIJE I NAŠEG ZAVIČAJA.

GDE GOD SE ZATEKAO SA NAMA, SVI SMO ZNALI DA SE OSEĆA  KAO U SVOM JATU. 

U SVEMU JE BIO POSEBAN, NAJBOLJI

…MALO JE LJUDI KAKAV JE BIO NAŠ BODA,PRAVI BISER MEDJU LJUDIMA

DRAGI BODO POTOMCI RUDARA TREPČE , SA KOJIMA SI DELIO HLEB OD CEDAM KORA(U NAS JE ON BIO OD13 KORA,IMALI SMO 13 HORIZONATA) OPRAŠTAJU SE OD TEBE NA NAČIN NA KOJI SU SE POZDRAVLJALI I NAŠI RODITELJI

                        SREĆNO ZA NAVEK

сећање на Драгана Новаковића

уторак, новембар 25th, 2008

           

Rastanak od našeg Dragana Novakovića – Ćate

 

Naš Dragan rodio se 1934 godine u čestitoj porodici od oca Todora  I majke Božane. Todor je u Trepču došao kao većina Ličana , trbuhom za kruhom, i u Vučitrnu, tom drevnom srpskom gradiću pronašao svoju Božanu da sa njom podigne svoje sinove. Strogost oca ublažavala je smernost i krotkost kosovske žene kakva je bila majka Božana. Tako su sinovi izrasli u dobre i pametne ljude kojima su se roditelj mogli ponositi a i mi sa njima.

 Dragana su mnoge stvari interesovale još u detinjstvu. Bavio se sportom kao i većina mladih Starotržana.Dobro je igrao tennis ali je ipak najviše voleo medicinu.Kada se posle studija vratio u Kosovsku Mitrovicu u njegovoj ordinaciji Starotržani su bili dragi posetioci a mnogi potomci rudara Trepče rodjeni su uz pomoć sigurne ruke dr Dragana Novakovića.   Svojim odlaskom iz Starog Trga i Kos Mitrovice nije prestajao da voli Kosovo i Metohiju i ljude iz zavičaja. Rado je dolazio na skupove zavičajnog Udruženja Trepčanaca i puno patio zbog stradanja našeg naroda na K I M..

Ovaj njegov odlazak mnogo nas je sve rastužio.

Dragi Dragane , opraštamo se sa tobom na rudarski način:

S R E Ć N O  Z A  NAVEK

Laka ti zemlja bila.

Slava našem Draganu.

 

 

 

 

 

ИН МЕМОРИЈАМ Драган Миловановић

уторак, септембар 30th, 2008

Крајем септембра 2008 године изгубили смо и нашег Драгана Миловановића који је умро у 55 години живота на Малти.

Драган се родио као најмлађе дете Стојана и Агице Миловановић који су са шесторо деце најпре живели у Зрманји- ‘горња колонија у Старом Тргу а затим кад им је заиста постало тесно прешли су у улицу Павла Мајетића- доња колонија.Чика Стојан је радио као болничар(био нам је главни доктор)Тетка Агица је бринула о њему и својих пет момака (Франци,Лале, Аци,Феле и Драган)уз свесрдну помоћ ћерке Лилике.И незна се ко је био несташнији.Чини се да је Драган био најмирнији,најумиљатији,мали плавушан  коме је сигурно било тешко  изборити се за своје место под сунцем.

Онда када је то било најпотребније ,старија браћа су му помогли да га нађе.Вредно радећи прошао је целу Југославију и добар део света.Од Ријеке, преко Ѕенице, Кикинде,Европе, Ирака стигао је до Валете на Малти.Осим што је постао добар радник открио је велики дар за стране језике.Течно их је говорио седам. А како је већ био умиљат јасно је да је свуда имао поштоваоце и пријатеље.

Ипак  центар његовог живота била је Кикинда , град где је упознао своју супругу Тању и где су се родиле и данас живе његове ћерке Љиљана и Мирјана. Њима се увек враћао иако му је  и Валета била друга кућа где је радио на изградњи бродова и чамаца. Умро је у стану на Малти спремајући се на посао.Његове колеге су одмах знале да се нешто догодило кад није дошао тачно на време на посао.

Сахрањен је у Кикинди 29 септембра 2008 године.

Ми његови земњаци опраштамо се са  рударским -  Драгане  с р е ћ н о  за навек !!!

Лака му била земља ,благородна Б А Н А Т С К А  !!!

Милан Шимуновић

понедељак, септембар 29th, 2008

Крајем септембра 2008 године ,у Звечану је изненада преминуо наш земљак Милан Шимуновић – од миља зван АБА.у својој 55 години.

Родио се и живео у честитој породици Шимуновића од оца Милета и мајке Милеве.у Старом Тргу.Отац Миле био је сјајан радник  у руднику Трепча а мајка Милева је одгајала својих троје деце,Драгана ,Милана и Љиљу и окупљала и остале  чланове шире породице Шимуновића.Аба је био необично весело и умиљато дете.Сва деца из суседства су га обожавала.Многи су искрено патили када се он рано одвојио од куће и пошао у Призрен у  школу за децу са оштећеним слухом. Зато су његови родитељи стегли срце и пустили га да одлепрша тамо где ће га учени људи научити свему оном што они нису могли.А када је он покупио знање које су му у школи пружили вратио се у Кос. Митровицу где је изучио занат који је усавршио радећи на одржавању разних постројења  у Трепчи.Наравно,био је велика подршка својо сестри која је морала проћи цео његов пут одрастања и уклапања у свакодневни живот.

Аба је просто зрачио,све га је инересовало и свуда где га је било.-у Удружењу глувих,међу спортистима…Био је дизач тегова,каратиста (црни појас је имао)На такмичењима вариоца освајао је увек прва места.Био је и иноватор.Јако је се интересовао за компјутере и путем интернета неговао је пријатељства са људима из целог света.

Љубав његовог живота је његова Мира са којом се оженио и са којом се најбоље разумео.уУ Ѕвечану су живели са родитељима а када је отац Миле умро наставио је да ради у његовој радионици и да брине о мајци Милеви која је тешко болесна.

Умро је за компјутером у разговору са поријатељем из Америке

Лака му била древна звечанска земља а чланови удружења Трепчанаца опраштају се са рударским’—-

МИЛАНЕ , С Р Е Ћ Н О  З А  Н А В Е К

(Око овог текста помогао Мики Златковић)