ОПРОШТАЈНИ ГОВОР ВОЈИСЛАВУ ВОЈУ
МИЛОШЕВИЋУ 12.01.2022. ГОДИНЕ
Војислав Војо Милошевић рођен је на Божић 7.
јануара у селу Висућ, општина Кореница у Лици, од оца
Петра и мајке Милице Милошевић. Читаво време рата
провео је са мајком у родном селу, јер је његов отац као и
многи Личани у то време у потрази за зарадом за бољи
живот своје породице дошао у Стари Трг и запослио се у
рудничком хотелу. По завршетку рата 1946. године са
мајком Милицом долази у Стари Трг и придружују се оцу.
Одрастао је у насељу Зрмања у топлом кругу своје
породице са родитељима Петром и Милицом, сестрама
Радом и Миром и братом Милетом, али и у великој
фамилији у том најлепшем малом месту на свету,
рударском Старом Тргу где су сви били једнаки, где је и
мало било довољно да се дели, као што се данас дели туга
и бол због његовог одласка.
Основну школу и Нижу гимназију завршио је у
Старом Тргу, а Средњу техничку у Београду. Одличан у
школовању, био је одличан и у спорту и још у раној
младости је показивао велики таленат за фудбал, посебно за
време школовања у Београду где је играо за „Синђелић“.
По завршетку школовања 1957. године враћа се у
Стари Трг где се запошљава и наставља да игра фудбал у
тадашњем „Рудару“. Осим у фудбалу, Војо Милошевић се
као врхунски спортиста доказао и у шаху. Као мајсторски
кандидат постигао је значајне успехе у шаховском клубу
„Треча“ чијем је развоју и резултатима дао немерљив
допринос. Жеља за додатним образовањем и
усавршавањем одводи га на Вишу техничку школу у
Приштини, а потом и у Чачак, где завршава више
образовање. Са тим образовањем и високом стручношћу
читав радни век је провео у Електромашинској служби
Рудника Стари Трг где је годинам био на руководећим
позицијама.
Војо из угледне личке породице Милошевић и
Радмила из једне од најугледнијих вучитрнских породица
Клинић, засновали су брак 1963. године и у том складном и
срећном браку изродили су, за понос образовали,
васпитавали и на пут извели ћерку Даницу и сина Љубишу
који, настављајући традицију своје породице, својих
родитеља, постадоше угледни, високообразовани, веома
стручни лекари Клиничко-болничког центра Косовска
Митровица.
Образован, изнад света частан и поштен, Војислав
Војо Милошевић је читавог себе дао Косовској Митрови,
али пре свега свом Старом Тргу, према коме је увек и на
сваком месту показивао огромну љубав. Учен и васпитаван
да га воли, образоваван да му знањем несебично врати
животни дуг, Војо се на најбољи могући начин одуживо
свом другом родном крају, свом Старом Тргу, из којег у
души и срцу никада отишао није. Не одлази ни данас јер
остаје у срцима продице и пријатеља, остаје у вечности, јер
збов таквих људи као што је Војо Милошевић вечност и
постоји. Остаје са својим Старотржанима који се и данас
скупише на овом месту као да их је опет позвала она сирена
са рударског окна да јави вест коју нису желели да чују, да
одлази неко драг, неко твој, иако то није, јер у Старом Тргу
сву сви били и остали своји.
А он, њихов, остао је онај исти дечак, друг и комшија
из Зрмање. По која бора на лицу одавала је сву тежину
одрастања, миран глас сву топлину душе доброг човека,
брижног супруга и родитеља, дубоко поштовање према
свакоме особину образованог, начитаног и изнад свега
веома културног човека. Реч човек због таквих људи као
што је Војо Милошевић и има своје потпуно значење.
Због тога његова породица поносно наставља живот у
коме ће он увек бити пример, визија, његово дело и лик
водиља ка напретку и новим успесима, а његово име остаће
урезано златним словима у историји његове велике
фамилије, најлепшег малог места на свету, његовог Старог
Трга.
Овом приликом породица се најтоплије захваљује
медицинском особљу и колегама Клиничко-болничког
центра Косовска Митровица на труду уложеном у току
његовог лечења, пријатељима, комшијама, Старотржанима
и свима који су послали бројне телеграме на искреном
саучешћу, са жељом да им се на добро врати. Нека му је
вечна слава и хвала за све што је дао својој породици,
Старом Тргу и Косовској Митровици.