Тијанић Лазар – Лацију

Изгубили смо још једног сјајног друга који је био део одрастања свих нас који смо расли у великом дворишту који се звао Стари Трг. А био један од оних најбољих.
Родио се 1940 те године као четврто дете у породици Тијанић у оца Бошка и мајке Виде. Тетка Вида је рођена у околини Ниша а чика Бошко у Срему. У Старом Тргу, на огранцима Kопаоника подигли су петоро дивне деце. Чика Бошко је био сјајан машинац од којих су многи наши имали шта да науче а Трепча је могла да буде мирна и сигурна у процесу рада рудника Трепче. Тетка Вида је бринула о топлини и здрављу у свом огњишту. Својој деци дали су имена српских царева и царице Милице. Тако је Стари Трг имао своју царску династију од којих се не зна које био лепши бољи, паметнији. Њихов дом је био оаза лепоте, доброте и весеља и свако од нас је радо долазио у њихову кућу.
Наш Лаци био је мио и радознао дечак. Био добар спортиста: пливач, одбојкаш, тенисер, смучар… И све му је ишло од руке. Kао добар ђак завршио је гимназију у Kосовској Митровици и са своја три најбоља другара из Старог Трга уписао је правни факултет у Београду.
У Београду је срео своју Марију, своју животну сапутницу са којом је створио исто онако топло огњиште у којем су са пуно љубави узгајали своје потомке. Дичио се својим сином и његовом породицом,својом браћом и сестром.
Много је волео и нас Старотржане. Kада смо остали без свог завичаја и када се са Kосметом све оно десило патио је и туговао.
Мир и спокојство налазио је заједно са својим супругом у чачанском крају, у њеном завичају који мора да га је подсећао на Стари Трг,
Губитак супруге била је не преболна рана за њега.
Драги Лаци
Нас, твоје земљаке, Старотржане, веома је растужила вест о твојој смрти.
На твоје последње путовање опраштамо се с тобом на начин на који су се поздрављали и наши родитељи:
СРЕЋНО ЗА НАВЕK.
Слава нашем Лази,
Бог да му душу прости.