У име потомака рудара Трепче желим да се и овом приликом потсетимо живота наше тетка Даре
Рођена је у Лици 1924. г. у продици Шијан, Николе и Јеке. Рано је остала без мајке па ју је баба Јања oдвела у Косово Поље да са осталом децом, у крилу свог ујака Пере, стекне сигурност и храброст за живот који je очекивао. Сa 13 година дошла је у Стари Трг дa joj породица Ђуре и Маре Диклић замене родитеље. Из те куће удала се за Миучић Миливоја. II светски рат joj je у трен ока опет променио живот. Ђура je отишао у партизане, Мара у логор Матхаузен а супруг у логор Бањицу. ни у Косову Пољу није нашла уточиште, јер је сво становништво морало да крене у избеглиштво. Тада је изгубила свог првенца сина Николу. По завршетку рата вратила се у Стари Трг да са Миливојем подигне ћерку и два сина. Живећи у тој рударској средини међу горштацима из Лике, Далмације, Херцеговине, Босне, Црне Горе, Македоније… Накупила је много мудрости и људскости и кроз сав свој живот их је претакала у оне које је у животу сусретала.
1969. г, по пензионисању свог супруга, преселили су се у Пожаревац, у крај који јој је некад у избеглиштву пружио сигурно склониште. До смрти свог супруга живела је спокојно, јер је ту дочекивала породице своје деце,
Својим унуцима се посебно радовала.
Радо је одлазила у Лику и дочекивала своје десеторо браће, сестара и њихове потомке.
Неизмерно је патила када се догодила олуја у Хрватској. Исто колико и косовска трагедија. После бомбардовања више није могла ни хтела да живи сама.
Доживевши лепу старост природним током прво је заборавила живот у Пожаревцу, па полако живот у Старом Тргу али није стигла да заборави Косово Поље, Космет и Лику.
Слава нашој тетка Дари Миучић.
