Ациту Миловановићу 26. Маја 2014
Наш друг Аци рођен је у Старом Тргу 1948, као четврто дете, од мајке Агице и оца Стојана Миловановића. Чика Стојан је дошао из Горњег Милановца а тетка Агица са својом породицом Филиповића из царског града Призрена, да свију своје гнездо са својих шест пилића у рударском Старом Тргу. Чика Стојан је био страх и трепет за своју децу јер је он давао ињекције, али се у њему крила нежност коју је показивао само за њихову Лилику, док је за остале своје дечаке тренирао строгоћу не би ли из његове куће пет војника дао за војску. Но, дечаци су као и сви дечаци били знатижељни и немирни. Тетка Агица је својом благошћу обуздавала своје дечаке и начинила од њих праве људе коју су, осим што су се међусобно волели и помагали ту своју братску љубав делили и свима нама.
Аци је стасао у доброг момка који је постао одличан радник у својој електричарској струци. У Kосовској Митровици срео је своју Веронику која је остала његова љубав за цео живот. Највећа радост била им је рођење ћерки.
А онда су почеле да се дешавају несреће. Рани губитак супруге била је рана никад зацељена.А онда и губитак млађе браће: Фелета и Драгана, морао је стоички да поднесе помажући одрастање и њихове деце. Своју децу подизао је уз свесрдну помоћ породица Гаљак и Липак.
Да би могао све то да постигне вредно је радио. Прешао је у Обреновац а кад се указала прилика као изврстан радник ишао је на рад у Немачку и Русију. Његове златне руке оставиле су значајан траг у олимпијском Минхену и Сочију. Но, увек је имао времена и за нас, осталу рударску децу. Kад год је био у земљи био је с нама и у јуну и новембру, а када је био напољу редовно се тих дана јављао да пита за сваког од нас.
Вест о катастрофалним поплавама у Обреновцу и у Србији дубоко га је узбудило. Журио је да се врати, да лично види размере катастрофе. Није му било довољно сазнање да му брат чува кућу. Већ тада се није осећао добро, а онда је кренуо у Kосовску Митровицу као да је желео да буде што ближе својој покојној Вероники, за сваки случај.
Драги наш Аци, наша преостала дружења неће бити иста без тебе. Из великог дворишта – Стари Трг отишао си у небеско двориште где сад већ има много наших…
И с тобом се опраштамо са СРЕЋНО ЗА НАВЕK!!!
Лака ти била наша Kосметска земља…
