Bodi Prstojeviću

 Bodi, Božidaru Prstojeviću

Krajem februara 2005 g.uBeogradu je umro Boda Prstojević Tom prilikom njegove kolege, profesori sa rudarskog fakulteta opraštajući se sa njim istakli su svu veličinu njegovog rada na fakultetu I rudarstvu opšte.

 Mi,članovi zavičajnog udruženja Trepčanaca oprostili smo se ovako:  

 

 Mi njegovi zemljaci ponosimo se što smo proveli s njim detinjstvo, tako važan period života svakog  čoveka.

Nije slučajno što mu je u rudarstvu naše države pripadalo veoma visoko mesto

Rodjen je u Trepči. Njegovi roditelji su došli iz hercegovačkog krša trbuhom za kruhom i tu u Starom trgu rodili svoju decu, naučili ih životu i čojstvu.

Naš Boda bio je divno dete,sjajan djak, sportista, drug… Izrastao je u pravog gorostasa, predivne duše.

U našem zavičaju, za stare ljude, bio je ponos i dika a za mlade uzor

Od njega smo mnogo toga mogli naučiti po najpre kako treba voleti  roditelje, brata, porodicu , drugove, kolege, studente, zavičaj…Kako nam je naš zavičaj postao nedostupan,rado se odazivao  i učesvovao u svim okupljanjima Trepčanaca, radovao se svakom od nas i bio nesrećan zajedno sa nama zbog Kosova i Metohije i našeg zavičaja. Kad god se zatekao sa nama, svi smo znali da se oseća  kao u svom jatu. 

U svemu je bio poseban, najbolji…Malo je ljudi kakav je bio naš Boda, pravi biser medju ljudima.

Dragi Bodo, potomci rudara Trepče sa kojima si delio hleb od sedam kora (u nas je on bio od13 kora,imali smo 13 horizonata) opraštaju se od tebe na način na koji su se pozdravljali i naši roditelji

                        srećno za navek!

 

Beograd februar 2005. g

Članak objavljen u kategoriji: Nekrolozi

Comments are closed.