Завичајно удружење потомака рудара Трепче

Скраћено - удружење Трепчанаца

Некролог: Прим.др. Драган Новаковић

  Данас када се опраштамо од тебе,прим.др.Драгане Новаковића у име завичајног удружења Трепчанаца морам рећи неколико речи као сећање на твој и наш живот у Старом Тргу, као дуг према завичају.

  Др. Драган Новаковић (јер си увек говорио да лекар треба да краси титулу а не титула лекара) родио се 1934 г. у честитој породици Новаковића од оца Тодора и мајке Божане. Тодор је као и многи други дошао трбухом за крухом из далеке Лике и у древном српском граду Вучитрну срео своју животну сапутницу Божану. Строгост оца ублажавала је питомост, кроткост мајке која је изнедрила синове Драгана и Петра да стасају у паметне и добре људе, којима су се родитељи могли поносити.

 Многе ствари су Драгана интересовале од спорта, филма, историје …тако да је увек био рад саговорник. После студија медицине запослио се у К.Митровици где је дуго радио као гинеколог. Знајући добро Гетеове речи да сваки лекар треба да познаје добро и зло,  д о б р о  да би га делио јер је срећа већа а туга мања када се подели, и  з л о  да би га сузбијао. Гнушао се морално посрнулих људи који су на туђој несрећи себи обезбеђивали благодети. Увек је убеђивао и храбрио колебљиве мајке на величанствени чин рађања. Биолошки остатак, добро потомство је наважније добро сваке фамилије,а остало је ефемерно.. Знао је да је бела куга велики проблем нашег  народа. Говорио је да ће за неколико векова за Србе свет говорити можда као за Хазаре * …био овде једном један народ * .

Многи потомци рудара Трепче рођени су вођени сигурном руком нашег Драгана, Својим одласком из К.Митровице никада није престао да воли Космет поготову храбре српске мајке које су рађале више од просте репродукције. Његова супруга Слободанка подарила му је три Божја дара Владу, Пепија и Сашу са којима се само треба поносити.

Добар део свог радног века провео је  у прелепом граду под Златним брегом  Смедереву, где није помагао само онима који му се нису обратили.

Увек је волео да дође у нашу Митровицу наш подељени Јерусалим, Мостар, Белфаст. Интересантно је етимолошки да реч Миртовица носи назив по цркви Св.Димитрија, од грчке речи Деметриус, поштовалац богиње Деметре, богиње плодности,

Радо је долазио на сва наша дружења и патио заједно са нама због свега што се нашим несрећним невољницима са Косова а још шездесетих година говорио је о трагедији српског народа на Косову и Метохији…

Драги Драгане, путуј спокојно на бела поља, својим одласком све си нас растужио.

Нека ти је вечна слава.