Наташи Димић

Поштовани пријатељи,
У име оних Tрепчанаца, који нису могли, почетком марта да овде буду са вама допустите нам да се данас опростимо од наше Наташе ,
Другог дана божића 1947 у кући Десе и Драгог Димића у рударском насељу Стари Трг, као пето дете родила си се ти.Твој широки осмех и зеленооки ведар поглед је освојио све а нарочито сестре Олгу и Даницу и браћу Крсту и Томислава. У почетку си им била жива играчка а касније понос и дика -.могле смо ти завидети на пажњи и љубави коју си уживала.
А ти као да си преносила ту животну радост и топлину на све нас.
У Старом Тргу су сви знали за четри најбоље другарице.које су биле добри ђаци,али су знале и да се са дечацима добро потуку бранећи једна другу.
Ипак си ти била најмирнија, најумиљатија..
Губитком свог брата Kрсте постала си и најтужнија.
После основне школе мало смо се погубиле. Свака је отишла на своју страну али смо се о школском распусту проналазиле и настављале дружење. После гимназије у К.Митровици и Правног факултета у Београду обрела си се Ковину и у њему створила твоју прелепу породицу.Недовољно смо се виђале али смо и даље знале све једна о другој. Све радости али и тугу за губитком твојих сестара….
Наша окупљања Трепчанаца и везу са завичајем ти си продубила тако што си и своју децу довела и пренела и на њих. Сву љубав за Космет…
Много тога си их научила: ако се воле и поштују родитељи,пријатељи, породица,..Болест која је савладала твог Перу натерала те је да их припремиш и за најтеже тренутке у животу.
Нико од нас није могао да схвати да смо већ тада полако и тебе губили. Све си учинила да због тога што мање патимо.
Драга Наташа не волим више жуту и наранџасту боју.
Твоје другарице и другови опраштају се стобом са рударским
с р е ћ н о за навек.
Лака ти била ова благородна банатска земља !

Наташа је умрла 1.маја 2010 г.сахраљена у Ковину. Овај текст је написан и прочитан на 40 дана.