Шести сусрети у Београду

У ресторану Парк у недељу 7 јуна 2009 г од 19ч почели су да пристижу потомци рудара Трепче на своје дружење по шести пут. И поново је царовала радост, љубав и усхићење, у башти под мирисним липама на домак Калемегдана. Сто педесет људи дошло је из Косовске Митровице, Бања Луке, Ниша, Смедерева, Лесковца, Лазаревца, Младеновца, Суботице, Краљева, Аранђеловца, Немачке, Панчева, Београда….

Првотунелци и Старотржани потсетили су се на детињство у завичају који је, за сада, за њих недоступан. Довели су и своје потомке да им покажу људе са којима су порасли. Показали су им да њихове приче нису бајка и да су пријатељства и другарство богаство којем и они треба да теже. Зато је удружење наградило, те младе, вечером и свом пажњом. Најредовније које долазе из К. Митровице (Рада Михић- Ћирковић и Мира Ђурђевић) наградили смо боравком у хотелу.

Најмлађу учесницу (унуку Луције Шурбатовић) и учесника (праунук Симића и Васића) наградили смо симболичним поклонима које су су добили и

Учесник и учесница у најбољим годинама ( учитељ Педа и учитељица Југа)

Најбројнија ужа породица ( Павловићи .Милутин, Тибо Шиљо и Момирка)-албум за слике

Најбројнија породица у ширем смислу ( Симићи из Смедерева)- славски столњак

Најбројнији град ( Смедерево)- рекети за бадмингтон

Најбројнија улица (Зрмања)- пикадо

Путника са најудаљеније дестинације (Данка Ратковић- Росцхе)-сантиметар

Најуредније у плаћању чланарине ( Тодор Ашкраба и Никола Јокић )- новчанике

Највеће изненађење (Наташа Мицевски)- ЦД Иване Жигон.

Овде ваља напоменути да је унука Тодора Ашкрабе дошла чак са Исланда и јако ценимо то што је нашла времена и за нас.

Такође смо срећни што нам је први пут дошао и наш Александар Шимуновић из Бања Луке из чијег пера су се родиле прелепе приче из завичаја. Те приче су обогатиле наш сајт, а нас додатно оплемениле. Надамо се да је срео довољно својих ликова из истих прича а да ће наставити да лепо и топло пише.

Неопходно је рећи да је очекивано око сто људи а дошло је око 150. За ово су посебно заслужни Данка Ратковић која је анимирала велики број људи зовући из Немачке, Зорица Изгаревић – Делић која је потстакла Првотунелце па су овај пут били заиста бројни , Јана Стевовић која је довела своју генерацију матураната и Ђуро- Батан Аџић који је Смедеревце организовао.Приметно је било да је Митровчана било нешто више него до сада а волели би да их је било и више. Вероватно је разлог и то што је сусрет организован у недељу па они који раде нису могли да се организују да стигну и на посао а донатор је донирао само појединцима ово путовање.

Било је заиста дирљивих сусрета. Нпр .са учитељицом Југом и педагозима Вацић ( Педа и Зорица).Панои са старим фотографијама су поново изазивали пажњу. Запрепашћење су доживели наши другари када су нашли фотографије својих родитеља које они никад нису видели.

Пет сати није било довољно да се поздравимо и испричамо.

Било је лепо бити у ресторану Парк седмог јуна 2009 године.