Šangaj

Napisao Aleksandar Šimunović

Šangaj

Stari Trg je imao svoj Šangaj. Mnogo kasnije saznali smo da i Kina ima svoj Šangaj. Naš Šangaj bio nam je mnogo važniji. Uostalom  naš Šangaj bio je tu , odmah u Šangaju. To je , kada malo poodrasteš pa kreneš livadom pored majdana,  crkve, uprave,vešeraja, bankauza, Natine kafane, i eto te u Šangaju. Tamo je bio raj od trgovišta..Piljar Tafo, koji je povremeno iznosio robu na magarcu u kolonije, pa Eminov šusteraj,kasapnica,pa pekara uz potok sa vrućim simitom i pekardskim hlebom k’o duša, pa ona bakalnica pre potoka i još neke, a i ove su dosta, kako nije moglo da se kupi sve što se želelo.

U Šangaju su živeli neki naši drugovi i drugarice i drugovi i drugarice naših roditelja. Oni su bili Šangajci. E ti Šangajci su bili zaraćena strana sa koalicijom donje i gornje kolonije. Vodio se čest i častan rat. Ratnici kolonije krenu na dogovoreno bojište. To je bila livada pored majdana ili prostor iza crkve. Tu bi ih sačekali Šangajci i okršaj je mogao da počne.Bitka je trajala do utroška." municije".ili dok ne naiđe neko od roditelja pa potpraši obe zaraćene strane. Vođa kolonaca bio je Dule Vlahović sa pravom pravcatom sabljom a njegov glavni jurišnik Mile Apaš.

Trajni mir između kolonaca i Šangajaca nastao je dolaskom X Srpske udarne brigade i oslobođenjem Starog Trga.

Članak objavljen u kategoriji: приче из завичаја

Comments are closed.