Сећање на Спасенију Вујновић

 

СПАСЕНИЈИ ВУЈНОВИЋ

У БЕОГРАДU 22 МАРТ 2007

 

 

NAШA TETKA СПАСЕНИЈА РОДИЛА СE  U БИЛЕЋКОМ КРАЈУ.У ПОРОДИЦИ ТРКЉА 1905 ГОДИНЕ, УДАЈОМ ЗА СВОГ ПЕТРА ВУЈНОВИЋА ТОГ СТАСИТОГ И ЧЕСТИТОГ ХЕРЦЕГОВЦА, ИЗ ХЕРЦЕГОВАЧКОГ КРША ДОШЛА ЈЕ НА, ТАДА ПИТОМО КОСОВО И МЕТОХИЈУ КОМЕ СЕ УВЕК ВРАЋАМО И СА КОГА НАС УВЕК ПРОТЕРУЈУ.

У СЕЛУ ПЛЕШИНА-КРАЈ УРОШЕВЦА ДОБИЛИ СУ  СВОЈУ МИЛКУ И ДРАГИЦУ АЛИ ПУНУ БРАЧНУ СРЕЋУ ДОЖИВЕЛИ У СТАРОМ ТРГУ  РУДАРСКОМ НАСЕЉУ, ГДЕ СУ ИМ СЕ РОДИЛИ СИН ДРАГАН И ЋЕРКА ВЕРИЦА.

ПЕТАР ЈЕ РАДИО ТЕЖАК РУДАРСКИ ПОСАО А ОНА ЈЕ НЕГОВАЛА ДЕЦУ , ЊЕГОВЕ РОДИТЕЉЕ И ЊЕГА ЧЕКАЛА ДА МУ УЛЕПША ДАН КАД ИЗАЂЕ ИЗ ЈАМЕ.

ХАРМОНИЈА И СЛОГА КОЈА ЈЕ ВЛАДАЛА У ТОЈ ПОРОДИЦИ НИЈЕ БИЛА САМО РЕЗУЛТАТ ПАТРИЈАХАЛНОГ ВАСПИТАЊА ОНОГ ВРЕМЕНА ВЕЋ НАЈПРЕ  РЕЗУЛТАТ ЊЕНЕ МУДРОСТИ И СМЕРНОСТИ..

У СТАРОМ ТРГУ ИСТОМ МУДРОШЋУ И ЈОШ ВЕЋОМ ЉУБАВЉУ ПОДИГЛА ЈЕ  СВОЈИХ ШЕСТОРО УНУЧАДИ .

NAЖALOST  ЊЕН ПЕТАР ЈЕ ОД РУДАРСКЕ БОЛЕСТИ УМРО.И ОСТАВИО ЈЕ ДА САМА ПРОЂЕ РАНЕ ГУБИТКЕ СВОГ СИНА БЕЛОГ СВОЈЕ ЋЕРКЕ МИЛКЕ,ЋЕРКЕ ДРАГИЦЕ. ОДЛАСЦИ ЊЕНИХ ЗЕТОВА БИЛИ СУ БОЛНИ ИСТО КАО ДА СУ ЈОЈ БИЛИ СИНОВИ.пРЕРАНИ ОДЛАСЦИ ЊEНИХ УНУКА ДОНЕЛИ СУ ЈОЈ ТОЛИКУ ТУГУ КОЈУ ЈЕ САМО ОНА МОГЛА ДА ПОДНЕСЕ И ИЗДРЖИ.

НАРАВНО У ТОМЕ СУ ЈОЈ ПОМОГЛИ ЊЕНА БЕБА И ЊЕНИ УНУЦИ. 

У БЕОГРАД ЈЕ ДОШЛА КАДА ЈЕ  ОСЕТИЛА ДА ДЕЦИ ЗАДАЈЕ БРИГУ. КРЕНУЛА ЈЕ ДА ИМ БУДЕ БЛИЖЕ ДА НЕ МИСЛЕ КАКО ЋЕ САМА  ЖИВЕТИ У К.МИТРОВИЦИ.

И СТВАРНО, У БЕОГРАДУ ЈЕ ДОЖИВЛА НОВЕ РАДОСТИ СА ПОРОДИЦАМА СВОЈИХ УНУКА,СВОЈОМ БЕБОМ И СВОЈИМ ПРАУНУЦИМА.

У ЊЕНОМ СТАНУ ПОСТОЈЕ ПОЛИЦЕ. НА ПРВОЈ СТОЈЕ СЛИКЕ ЊЕНИХ НАЈДРАЖИХ   У М Р Л И Х. НА ДОЊОЈ ПОЛИЦИ СТОЈЕ СЛИКЕ ЊЕНИХ ЖИВИХ ПОТОМАКА И ЊИХОВИХ ПОРОДИЦА.И СВИ СЕ БАШ ЛЕПО СЛАЖУ.И СВИ ЈОЈ ПРУЖАЈУ РАДОСТ.

У ЊЕНОМ ДОМУ ЈЕ ЛЕПО И ТОПЛО ДОШЛИ ВИ НА ПАРТИЈУ КАРАТА ,НА ЧАШИЦУ ДОМАЋЕ РАКИЈЕ ИЛИ НА ПАРЧЕ РОЂЕНДАНСКЕ ТОРТЕ.

НА ЊЕНОМ 90 РОЂЕНДАНУ СЛУЧАЈНО СЕ ЗАТЕКАО НАЧЕЛНИК ГЕНЕРАЛШТАБА.ЧЕСТИТАО ЈОЈ ЈЕ РОЂЕНДАН СА ЖЕЉОМ ДА  СТОТИ РОЂЕНДАН ПРОСЛАВИ НА ИСТИ НАЧИН И НА ИСТОМ МЕСТУ.ОНА МУ ЈЕ ОДГОВОРИЛА "НЕ КУНИТЕ МЕ ГЕНЕРАЛЕ"-ДА БИ ЈОЈ ОН  РЕКАО "– НЕ КУНЕМ ,ЈА НАРЕЂУЈЕМ.!"

ЗА ЊЕН СТОТИ РОЂЕНДАН ГЕНЕРАЛ ОЈДАНИЋ НИЈЕ ДОШАО СЛУЧАЈНО. НА ЊЕГОВУ ЧЕСТИТКУ ОНА ЈЕ РАПОРТИРАЛА- "ГЕНЕРАЛЕ !,ЈА ИЗВРШИЛА НАРЕЂЕЊЕ."-

 

КАО ДА ЈЕ САМА СЕБИ ДАЛА ЈОШ ЈЕДАН ЗАДАТАК- ДА САЧЕКА ГОДИНУ ДАНА ОД ОДЛАСКА ЊЕНОГ БАНЕТА,ЊЕНЕ НЕЗАЛЕЧЕНЕ РАНЕ ПА ДА МИРНО И ОНА СКЛОПИ ОЧИ.

УМРЛА ЈЕ У102 ГОДИНИ OKРУЖЕНА ПАЖЊОМ И ЉУБАВЉУ.

МИ ЊЕНИ ПОШТОВАОЦИ, ЊЕНИ СТАРОТРЖАНИ УВЕК ЋEMO SE СEЋATИ ЊЕНE MУДРОСТИ, ЊЕНЕ ДOБРROTE , ЊЕНОГ СМИСЛА ЗА ЛЕПО….

.

СЛАВА НАШОЈ ТЕТКА СПАСЕНИЈИ


 

Članak objavljen u kategoriji: Nekrolozi

Comments are closed.