Сећање на Душку Аџић-Комадинић

 

DUŠKI KOMADINIĆ   16 januara 2007

Eleonora Ruzvelt rekla je "kada se rodi muško dete –rodio se čovek a kada se rodi žensko –rodila se porodica".

Naša Duška rodila se u porodici Adžić koji su u rudnik Trepču, Stari Trg došli iz Like i u njemu ostali do kraja života.U toj čestitoj porodici bila je okružena ljubavlju I toplinom svojih roditelja, brata i sestre. Ona je to, naravno,višestruko uzvratila . Bila je dobro dete,nežna sestra,draga koleginica, verna supruga,najbolja majka i baka na svetu.Iako najmlađa kod svojih roditelja,život ju je žestoko šibao.

Rudarska bolest rano joj je odnela oca a svu brigu o troje nejači podnela je stoički njihova majka Anica koja joj je Duški do kraja ostala čvrst oslonac . Samo je od nje mogla da nauči kako se moraju izdržati sve nesreće koje su je kasnije zadesile.Gubitak brata Miće I sestre Mire unele su beskrajnu tugu u njen život , a bolest I odlazak njenog sina Milana otvorili su joj neizlečivu ranu.

Pa ipak,mnogo topline u njoj ostalo je za njenu Ljilju,supruga Savu njenu unuku Kristinu i sve nas ostale.Do svog poslednjeg dana nesebično je brinula o svima samo ne o sebi.

Mi, njeni zemljaci, uvek ćemo je se sećati onako lepuškaste,onako tihe I smerne. Jer,ona je bila od onih ljudi koje kad sretnete dan postaje lepši za onaj njen plavi pogled, divan osmeh I toplinu kojom je zračila.Divno je bilo imati je.

Sigurna sam da je toplinu i ljutskost prenela I usadila da dalje zrače u njenoj Ljilji i Tini.

Draga Duška, kako si detinjstvo i ceo svoj radni vek provela sa Trepčinim rudarima, danas se opraštamo sa –

SREĆNO ZA NAVEK .

 

 

 

 

Članak objavljen u kategoriji: Nekrolozi

Comments are closed.