Овако смо се опростили од Иване Ћамиловић 6 септембра 2005.
Много нас је погодила вест о Иванином одласку. Само је десет дана прошло како смо заједно правили план о колективном путовању у Митровицу на новембарске задушнице. Иако најстарија у нашем одбору, прва се прихватила припрема тог путовања. Они који су је знали од њених најранијих дана кажу да је увек била одговорна, пожртвована и најбоља у сваком послу.
Родила се у Рашкој, из које се њена мајка Миља удала за Велибора Ћамиловића из Вучитрна. Дакле, њени корени неминовно су одредили њену духовност и племенитост, а како је била најстарије дете, и њену одговорност за породицу.
Најраније детињство провела је у Косовској Митровици, а најлепши његов део у Старом Тргу. Њихова кућа је увек била широм отворена за све, и у њој се све делило упркос послератној немаштини. Пакети њиховог стрица из Америке цео Стари Трг је окусио. Сва деца памте тетка Миљине трешње али и георгине.
Ивана је рано почела да ради у Старом Тргу у платном одељењу где је била најбољи службеник, добар учитељ млађим колегиницама и диван друг.
Раним губитком оца преузела је превелику обавезу, бригу о мајци и сестрама. Наравно, никад га није осећала као терет, јер сви њихови успеси били су и њени. Када је дошло време да се млађе сестре школују прешли су у Митровицу да живе. И ту је својом позитивном енергијом освојила Митровчане.
Посебно се радовала удајама својих сестара, чије породице је прихватала тако као да им је она свима мама. По одласку у пензију још више се посветила својој, сада већ великој, породици. Било ју је увек тамо где је најпотребнија.тако се и обрела у Приштини. У њој ју је и затекла ова последња несрећа српског народа. Као расељено лице доживела је све недаће избеглица. Са својом породицом лавовски се борила за иоле пристојан живот, и таман га је у овом лепом Земуну пронашла, а свој живот је потрошила.
Драга Ивана, свима ћеш нам недостајати. Највише твојим сестрама, њиховој деци и унуцима. Срећни смо што смо те имали, а претужни што смо те изгубили.
Нека ти се душа одмори.
Слава нашој Ивани.